Школски лист

285

пеиасти и беии, и сваконко шарени; има Ји различити креста: едноставни, двоструки сасвим одлучени или натраг сраштени; има Ји различите величине и изгледа, и по томг ра ;.шчни наименованн. Наше су наиобичние окром обичне ил' проете, капорка, гаћаста, кунда и костра; а има погдешто и стамболки и гигана. Гигани су ваивеЗћи, будну п> 8 до 10 Фунти тешки, као манБи ћуркови, имаго дуилу кресту, и аки г рубг као промукао глас. Стамболка има перје уско као длакасто, лице црвено, мало е крупнин од обичне кокоши. Кунда нема репа ни мало, са свимђ е куса, отуда е и зову кусомг. У костре е све перје напред повиено, костраво, сва е редва као кудрава, види 1ои се гола кожа, отуда е зову релвомг и кудравомт.; ова е на зими наимекша. Капорва е већа и крупнин од обичне просте кокоши, има на глави округлу и како кон: већу ил' манго, виеоку ил' реаву, ил натраг повиену ил' на све стране расцветану капу; долнЂ су вресте сасвим перјемт. обрастле. Наилепше е видити капорке чисто беле, са чието црном^ капомт. и репомт>. Гађаста е наиситниа од свиго, отудч е и зову кржа, обично су све беле, ноге су имт. до ноката перјемг обрастле, ово су наисрчании петлови и наиприлежние кокоши, како у ношнби лн , тако и у леженго, и наибол-ђ матере. У свиго е врсти петао за едну трећину већи и крупнии од кокоши, кресте су му веће круће и црвение, врат дужи, глава уздигнута, ноге више и са великимт> оштримЂ мамузама утврђене, реп велики увек уздигнут, и све перје саиние и живлби бон, него у кокоши, кон е много манл и ситнин, манви мекши и блеђи креста, враћегг врата. спуштене главе, низки и неоружани иогу, незнатногг спуштеногг репа, ни биизу онако сниног перн, у свему неугледнил Кокош живи по 10, до 12 и 15, а петао но 12, 15 до 20 година.