Школски лист

280

И вустк кнбзлп^ са невесе шј ( ји 2 гакш носимј( дуХДнТк вгГрн^, и исполни кеск домг ид1ж бах ^ с 1 да 1|16. — И беше на еданпутг сђ неба хука као кадт. дува олул, и напуни сву кућу гди еу 6б1ли седили. И гакишдсА идах рлзд1;лени азицу гакш огнени: скде же нд единомг коемждо и\2. — И нвише (показаше) имђ се разделЂни езиди као ватрени, и седе (по еданЂ езикт.) на свакога од нбихђ. И исп0лниш4са кси д^д сватл, и нлчдшд глдголдти иними азуки, гакоже дг(х2 ддаше имг прок^фдкдти. — И напунише се сви духа светога, и почеше говорити другима езицима, као што имђ духт. даваше да говоре. Е ах ^ же ко 1ер^сдлит ^к жик^цјж 1г>дги, л ^жТе вллгогок ^кинш, ш ксегш азукд иж« подх некгсшг. — А у брусалиму били су живећи НЗдеи, лшди побожни изг свакогЂ народа кои е подђ небомт.. Е укш ^ же глдс^ стХ, снидесА ндродг и смАтесА, гакш слушдх ^ единг; коиждо ихг, скоимг изукомх гллголмфихг их«.— А кадт. постаде оваи гласт. (кадт. се то чуло за апостоле), скупи се народт, и смете се, ерг свакГи одг нбихђ слушаше, где они (апоетоли) говоре н Ђ говимђ езћшомг. ДиКЛАХ ^са Ж5 кси и Ч ^дах^са, гллг0л(0цј« дрг'г2 кодр^гг?: ие се ли кси сш сг(тк глдгол^сции Гдлилеане; — И дивили су се сви (лгеди) и чудили, говорећи друггдругу: нису ли сви ови што говоре, Галилеици? И клкш му слушимх кождо скои газукг нашг, кг ншже родихомсл; — Па како мб1 чуемо сваки свои езбшђ, у комђ емо се родили ? ПдрдАнг и МидАне и блдмш, и жикг>цпи кх Шсопотдл11и, ко 1Кдеи же и КдппддокУи, кг Пон'Г"к и ко Дсж, ко Фргпи же и ШмфмТи, ко бгупт-к и стрдндх 21 Л 1к1' И , иж6 при КуринТи, и ПрИХОДАЦПИ РиЛ1ЛАНг, иДеИ ж« И пришелци, КрИТАНб И ДрДКЛАНе, СЛУШИ /М2