Школски лист

291

и кланнти се оддавамћи Вогу пристовћу частв саиоме Христу, кои нанЂ се у светои таини нвлн. Кад-в свештеникЂ окади св. даре, и бдагословивши насг с* нвима, однесе ихг у проскомидш; сђ твше се означуе во8весен1а Хриетово на небо. у последнБОи ектенш захвалгоемо Богу, што нзсђ в сиодоб1о примити св. причешће, а у заамвоннои молитви свештеник -б изишавши изђ олтара и ставши на средт> цркве између народа, на гласг Богу се моли о свему ономе, о чему се у олтару за време слушбе М0Л10. КадЂ свештеникЂ благослови са частнБ1ХЂ дверш присутствун >ћ1и народг и даде одпустЂ, тада се лгодма раздае анаФора или антидорт., т. е. онаи лебацг што е принесент. на проскомид1и, и изђ кога 6 свештеникт. извад10 агнецЂ и честице за св. службу. На анаФору валн приступати сиерно и целивати руку свештеникову, нои е елуипо службу божио и кои рукама дотакнувши\ а се светога тела ХристовогЂ раздае намЂ оваи освећепвш хлђ 6 ђ . Ово раздаванЂ анаФоре естБ споменЂ оне трпезе лгобави, при коши су први Христ1нни еданЂ другоме давали одђ онб1ХЂ земалБСкихЂ добара, кое имђ е Б огђ дао, и зато смо и мб 1 дужни о свакои служби по могућству милостинго дати св. цркви и онои браћи нашои, кон су у сиротинБИ, и коа себи зарадити немогу .Овде намЂ 1 оштђ треба знати ово: служба безкрвне жртво предана одђ Христа спасителл апостолима, а одђ нби нама, кои сачинввамо цркву Христову. Жртва еств приносЂ Вогу сђ коимђ мбј Нђму изнвлгоемо свого покорностБ и смиреностБ, припознаемо Нђгово наквише господарство надЂ нами и надЂ светомђ , и слазимо Н1>га, као наивБ1ше, наисветје суштество, одг кога добиамо све штогодђ имамо. У сгаромЂ *