Школски лист

316

Шестдесегв жетава. Побошанг нЂши землФд^лацт. сребрнобФлимг власима украшенг изиђе у време жетве са евоимг унукомт. у пол^ћ, и шалећи се са жетеоцмма говораше имђ, како су они само деца према н^му, кои е бож1омг милосћу већг шестдесетЂ нгетава прежив1о. „Та да," одговори некш одђ нбихђ, „деда! но тко 6 б 1 взмђ старима толике усеве порадш, да вам-Б оведецен1е?" „То е све истина," рече старина, ,,но зато опетг неверуемт. да бм се, и овако старт. ма коемг одг васЂ осрамотити дао." — ,,Да видимо!" проговори на то едант. и пружи му косу. Ал' како се зачуде сви, кадг старацт. косу узе и као н^кш младићЂ одкосе одвалБивати поче. „Урра! Жив ^о!" новичу сви у гласЂ, као изђ едногЂ грла, и стану у частБ му свое косе оштрити. „Али како си тб 1, лшбазнБш деда," запита га садЂ унукг, ,,до тако снажне старости дошао?" „н самБ, сБтне" одгевори му старацЂ, „одђ младости мое и у добримЂ и злбјмђ данима надежду свого на Бога полагао, и тбгмђ самв у себи постолнство одржао; труд10 самв се свагда дужностима свокма задоста учинити, и радш самБ прилФжно, пакЂ самв тбшђ, сђ 6 ож 1 вмђ благословомЂ телесну снагу задоб1о ; н самБ иредЂ Вогомђ свагда побожно, а са лгодма миролгобиво жив1о, и тб1мђ самБ себи задоволБСтва и радости набавлно; и све се ово у мени годинама укоренило и утврдило. — Чини и тбј, СБ1не, свагда тако, пакЂ ће и твон старостБ објти као богатороданЂ сноп!>) кои жетелацЂ сб радошћу у евое гумно сбира." А. М.

Д 0 П Н С Ђ. ^ Ш и д у. Одђ времена, како се нзшђ србск1и народ^ исподт. ига турскога бежећи у већимв гомилама, изв свое