Школски лист

т цорму школећу, што ее у Бечу у школи св. Анне учи, добро знао. Митрополитг каже за Ннковића, кои се тада у Бечу бав1о, и н$га кадг е другш пјтђ велик ога кнеза поход1о са собомЂ поведе. Ту на предлозкенЂ великога кнеза цесаревића склони ее нашт. Лнкови^Ђ отиЋи у Русш, гди е у то време Екатерина II. народне школе заводила и уређивала. Међутвмг е Ннковићг наименован -б 6 бш за врховногг школскогђ уиравителн у округу Великоварадекомг, али онт> на томг захвали и сђ препорукомт. самога цара 1осиФа II. отиде у Рус1[о, гди е школе заводш и уређивао, и тако не само у роду свомг, него и кодт, сродногт. иарода рускогт> велику заслугу у раепростиранм просвете задобвш. 10ШТТ. докт. се овде бавш, узвишенг е бмо Лнковићг одг царице Мар1е Терезш у редт, плелићскЈи ст. насловомг „Мир1евскш." У Рус1и до 6 бш е онт> наследно благородство, и многе части и отиичјн . Умрго е као државнми саветникг и чланг одбора школскогг у Петрограду, 22. мап 1814. године, и саранЂнг е у порти Александро-Невеке Лавре. Лнковићг е 6 бш човекг здравога састава, покрупанг и онизакг; живш е умерено и паметно; доброта и поштенБ бБие су оеобене црте карактера нгговогг; 6 бш в ученг, и лшб1о в свои родг и свон> православну цркву. Осимг кнвиге, кого е за потребу србскихг учителн г. 1776. у Бечу на србскомг и немачкомг вЗБШу издао, писао е онг у Русш сравнителнБП! словарг и радш на словару руске академ1е. Остав10 е после еебе еупругу Ши1нну, кон в бБ1ла Србкинн родомг изг Будима. СБ1нг му 1оанг умрго е као генералг Рускш год. 1811.