Школски лист

314

еки пиемени печатаго. Ученми нашг и родоигобивБш ПнковићЂ прот! в1о се овомђ предлогу ст. оеобитомт. ревношћу и речитошћу, да 6 б 1 роду евомт. драгоцЂнна и еа животомт. народнв^мт. скопчана пиемена одђ пропасти сачувао; онт. доказвваше да латинска писмена за нашЂ езБшг довоибно гласова немаго, да су кирилска писмена за взбшђ нашг са свимт. згодна, да су она са црквенБШЂ животомђ народа нашегт. тако тесно скопчана, да бм народт. изгубивши нбихт. , држао да е и веру промешо, и збогг тога до краинФгг очаннха дошао. ПротивникЂ МандићЂ предлогг свои жестоко е бранјо, али га е ЛнковићЂ своимђ краснореч1вмЂ саевимЂ побед1о, тако да оиаи ни речце те могао вБше прословити и морао е ва последку у^ћутати. Пошто е ЛнковићЂ у скупштини пожунске комисхе три беседе у обрану нашихЂ кирилскихЂ писмена држао, преда онђ комиеш и пиемено свое предлоге еа доказима подкреплЂке. Али при свсмђ напрезанго ЛнковићевомЂ, ипакЂ комис1н заклмчи: да се одсада само црквене кнБиге сђ кирилскимЂ нисменима и у црквеномђ езБшу издаго, а школске и све светске кнкиге да се изображенБ1МЂ славонскимЂ нареч1емЂ (овде се мисл10 србск1и езБШЂ овако као што су на нЂму тада браћа наша римске вере писала), и латанскимЂ писменима печатаго. Заклгочен1е ово буде на наивБипемЂ месту одобрено и како митрополиту, тако и школскимђ управителБима србскимЂ саобштено. ТекЂ после дче године, кадЂ се митропокитЂ Моисеи ПутникЂ за обрану писмена нашихЂ кодђ двора царскогЂ ако заузео 6 б 10, допусти поменута комис1н до далгћгЂ времена употребл^нб кирилице у нашимЂ народнвгмЂ школама. Год. 1782. бавш се у Бечу русши великш кнезЂ и прес -толонаследникЂ Навле ПегровићЂ. Митронолитг ПутникЂ посети овога кнеза, кои га у разговору запБ1та, да ли има у Бечу кои СрбинЂ, кои бш нову