Школски лист

334

Таи ће бити као дрво еназкно, Усађоно краи извора вода, Кое носи на време издашно Сладко воће краи сви непогода. Коме никадЂ листт. одкинут' неће БурногЂ ветра насртани силно, Коме срећа одсвуда долеће, И благословт, вишнби изобилно, Ал' безбожни никадЂ ни довека Ова блага задобити неће; Већт. ће бити ко пра', безЂ запрека Што са землФ сђ олутмЂ одлеће. С' тога неће безбожници клети ВечанЂ жј.вотђ добити на суду, Нит' ће грешна к' праведнимЂ с' узтти. Кои дружбу неподносе худу. 6рЂ Господа безгранично знан^ Праведника зна сва дела права: А безбожни грешно путован1з Вечну нроластБ тима ускорава. 1 осифђ ГорнновићЂ, парохЂ ирижкји.

Д 0 п н с н. • * За доказт. како се единовЂрна браћа наша у Буковини труде о подизашо школа и снабдевашо учителн, служити намЂ могу не давно у аустршскомЂ школскомђ вестнику изишавша известјл, коихђ е садржаи ово: У Мамаешти сеоцу у Буковини, православнвш евештеникЂ ЗуркановићЂ завео е одђ еобствене воли школу, у ко1ои онђ самЂ без-