Школски лист

35»

И лпчлг рече кл н т$: лз& есд!к Глвр|ИЛ2 пргдстоди пргдг Бого/их: п посддна если> гллголлти К2 тев-к, и вллгок1гстити тев-к сТа . — Ц одГ овори му анђелЂ и рече: н самћ Гаврхилт. што стоимђ иредг Богомт., и посланЂ самв да ти кажемг и да ти благовестимг то (да ти нвимђ ту радоств). И се Бб'деши л10лчд, и не мопи прогллголдти, до негшже дне вг(дг(т2 сТл: Злне не к г крокллг еси слокесша Л10ИЛ12, иже скг(дг(тсА ко крел1А ское. — И ево онемићешт. и нећешт. моћи проговорити до оногг дана докђ се то не збуде: ерт> ниси веровао моима речма, кое ће се збити у време свое. И скшд лгсдТг жд^ре ЗлхлрТм, и ч^дах^са коснацн> бмХ кг цгркви. — И лмди чекаше Захар1к>, и чуђаху ее што се забави у цркви. Изшедг жс- не могдше гллголати кг нили : и рлзЈ{лгкшл икш кид1;нТе кид^к кг церкки, и тои појилкла ил12: и превиклше н^-иг. — А онт> изишавши не могаше да имг говори, и разумеше да е виђенЂ (нвлбнЂ) видхо у цркви, и онђ мане, (дао имђ в знакЂ разумети да е тако,) и оста немг. II Б1д1стк гакш исполнишдса дше сл;(жву егш, нде К2 дол12 скои. — И кадЂ се исиунише данови службе нбгове отиде евоши кући. По сих2 же днехг злчлтг блТслкедг женл егш: и ТЛАШеСА ЛТкСАЦг пат2 , гллголкфи: Мкш тлкш мн! соткори Господк ко ДНИ, к2 нлже призр г к ШАТИ поношенТе л^ое кх челок^кц^х 2 - — А- иосле овихт. дана заче Елисавета жена н ^гова: и криаше се петЂ мееецш говорећи: тако ми учини Господб у дане (ове) у кое ногледа (на мене) да одузме укорг мои (да ме избави одт. укора) међу лшдма. блТслкгди же исполниса крел \а родити ен : п роди синл. — Л ЕлЈсавети иснуни се време да роди, и рода СБша.