Школски лист

ш

иаипре побожно свету литуриго у военомг етану, и текЂ но евршетку богослужешн предт. воиеку се стаБ10. У битки своимђ речма и своимг примеромЂ одушевлввао в онђ воиску, да ее храбро држи, ерт. се бори за кретЂ частнБШ и за свету веру православну. Таи данг паде Туреши царћ МуратЂ одг руке храброга зета кнежевогЂ Милоша Обилића. Битка е бваа врло жеетока. Мртва телеса Србека и Турека лежаху као сноплб по землви; крвв е изђ рана потокомђ текла; нукг ран^нБгхЂ продирао в до небееа. Турака в у 6 б 1 Т ки овои бБио 300,000, а Србала едва 100,000, али 6 б 1 ипакг КнезЂ Лазарт. тада победу одржао 6 б 10, да га Н1е невЂрнБШ издаица ВукЂ БранковићЂ у одеудномЂ тренутку изневер1о 6 б 10. Издан Вукова порази воиску Србеку, и она духомЂ клоне. КнезЂ е међутимђ на конго свомђ обилазш воиску сђ еднога кран на другш и храбр1о го, али кадЂ конб подђ нбимђ одђ тешкога умора малакше, нринуђенЂ буде и онђ ва часЂ на страну уклонити се, да другогЂ одморногЂ конн узише. Воиска невидећи предЂ собомЂ кнеза даде се у бегетво, КнезЂ го ше могао ВБ1ше изкунити, и тако мораде и самЂ иснредЂ непр1лтелн б^жати, но у бежанго упадне у неку аму, ту га Турци ухвате и у евои военБш станЂ одведу, где са многимђ нохватанбшђ СрблБима погублбнЂ буде иредЂ вече тога иетога неерећногЂ дана, 1389. Тако КнезЂ ЛазарЂ, кои се за живота о благу цркве и народа свога старао, прими вЉнацЂ мученичши и нриведе еа собомг многе тисуће за веру и отачаетво изгинувшихЂ мученика у блажена небесна наеелн ка Хриету Богу, кои е крвБ евого изл1о на крсту за грешнБш родЂ човеч1и. Тело Лазарево буде частно саран1>но близу Коеова у митрополитскои цркви.