Школски лист

Законтћ веранЂ, што засведочава, Богђ да лгоби свое слуге верне: ЗаконЂ мударт., невине младенце Што умудри, те стекоше венце. Законт. божи свакомт. правду дае, Да намт. срце с' те веселЂ црпи; А зановестБ вишна нама сле, Да намЂ душа у мраку нетрпи; ВећЂ к'о зора да намг се данЂ бели ПредЂ умнима очима забели. Стра е божи чистт. одт. свиго скверни, И награђенЂ довека е стално; А судова и завета верни, Ништ' истини ние овде равно; 6рт» у тима непремено влада Са добротомтј истина и правда. И нЂгове те судове славне Душе чисте, рад' свогђ просвећенн, Волу, траже и већма и хране, Нег' скупЂ злата и драгогЂ каменн; 6рЂ сладостћ им' надмаша и скраћа Знану сладоств и меда и саћа. Н све ово знамт. по мени самоМЂ, Што самЂ реко, да е то безспорно; Зато чувамЂ у мом' срцу правомЂ ОблгоблЂне законе ти волбно; 6рЂ ме чека с' тог' чувана сталногЂ Врои нечувенЂ твогђ уздари славногЂ Мислимђ, духЂ ми по закону твоме Да се влада, за Тобомт. чезнући: Ко знат' може, да л' у срцу моме Л нескриви, али незнагоћи?