Школски лист

Гледаи сунце, вако то изгледа! У ком' Господт. и Б огђ несаздани Да се свуда гласно проповеда Са свомђ славомЂ вечно се настани; Сунце, украсЂ васцелога света, Светли угледЂ Творца му узнета! Сунце, што се одђ истока креће, Па отуда готромЂ излазећи, Међ' звездама поносно се шеће, К'о младЂ женикЂ, вес'о полазећи, КадЂ излази тштђ за готра рана Изђ премилогЂ свое лгобе стана. Исполинског* к'о што е корака На свом' путу таи весело шири, И разгана таме ноћног' мрака, С' вдногЂ кран неба чимђ провири: И с' тог' краа докле светЂ нролета, На другомЂ се срета и излета, Одђ светлоети тога благотворне Нигди ништа сакрити се неће; А с' топлоте тога плодотворне Све скрив»но изђ землЂ се креће; —■ С' нЂга с' ствара, безЂ икаквогЂ труда Сниногђ злата пребогата руда. Прекрасно е оно небо баино, Кои плоди сваку светлостћ драгу; Ал' е ипакЂ лепше сунце снино, КадЂ излазећ' проспе светлоств благу: Ал' јоштђ ленше одђ неба и сунца. Син законЂ превечнога судца ЗаконЂ чисти, кои причинлва, Одђ зла пута духЂ да намЂ с' окрене: