Школски лист

395

чаго 6 б 10 е Браниславч. уедно и поивода, и нредводЈо в себи иодчвнВно лгодство протвву непр1нтелн, кадг н годт. отачбнна смноне евое на оружЈе позвала. Али ј[од'б чвличнб1м'б оклономћ н- Ј з Г овбјмђ куцало е добро и човечно срдце. Онт. е ееби иоверенБШ народ -б тако И3310 и лгобјо, као што добар 'б отац 'б децу свого пази и лгоби ; о;гб е нростоту ноучавао, унућивао, на добарт» нутг иаводш, и иомагао, и особвто се старао да се лгоди кг раднБИ и умерености аривакну и да ее у свему онако владаго као што Богђ заиоведа. И[НШ1Д верна лгоба каежева бвма е узорг честитости укенегге, нго е сва околвна добромг свошмт. маикомв назквала, и као рођену матерг од г б ердца ноштовала. Она е сб евоимг мужемг у наибоЈ ?бои слоги и лгобави живила, и Богб благослова ихг ел, едиомг ћеркомг, кого они одг милмне „Миланомг" назову. Но и1е ее дало квезу Браниславу задуго уживати милине среће домаће. вдва е Миланч шесту годину живота свогг навршила 0Б1ла, кадг бонна труба нозове кнева да сг храбромг евошмг четомг нохити цару у номоћБ, и да се доетоннг иокаже велезначећегг имена свогг! — Тко е у наше доба вид10 дивогнБш нризорг онаи, како се гоначкш нашг граничарг сг родбиномг евојомг онрашта кадг у бои полази, таи е текг кадарг нредставити себи оно тренуће, у комг се кнезг Браниславг са сво1омг вер-. номг лгобомг и сг евоимг единчетомг опростчо и еедагоћ^ на кони „Сг Богомг" имг рекао! Одг тога часа кнезг Бранаславг еамо о текг кадкадг и то на неколико дана кући доћи и сзого жену и дзте видити могао. Жестокш ратг трано е »мше година, и Бра -шславЂ, као еданг одг већихг воивода морао е ио зановести царскои, чакг на граници и изванг границе Србске воевати.