Школски лист

396

У одсутсхву свогђ драгогг супруга Икоша сву бригу на то обрати, да малу Милану свом добро восиита. ГлавнБш задатакг нЂнђ бћшше, у нћжно срдашде свое ћерке детинвску лмбавБ кт. отцу небесномг улити. Икоша е бБ1ла одушевлБна чувством г б чисте и нелицемфрне нобожности. Наииилш забава н^на бБ1ла е сматранЂ дела Божшхђ , сматран^ћ дивве нрироде. Са великогЂ прозора нФне обитаће собе могло се врло лепо на далеко видити, и тако е добра мати имала често сгодну прилику, да свого кћер г в упозна са благошћу, милошћу, премудрошћу и свемогућствомЂ отца небесног-Б показумћи 10и дела нЂгова, кон су пуна величаства а дивоте. Тако на примФрЂ, едно готро у лето пробуди Икоша свого Милану врло рано, и рекне Гои: „Погледаи ћерв мон како се небо одђ истока румени, како се злаћени облаци тако хватаго. Гле, садг се сунце рађа, и први н^гови зраци нозлатише већг ено врхове тананБ1хг ела, иза коихђ се мале селнчке кућице беле. Тежаци укреплЂни сзнкомђ излазе на иосао свои; весели настири изводе свон стада на цветне ливаде; косгоци траву косе, а до кои данЂ ће и жетеоци златно клас1> на нБивама пожн-ћти и руковедати. На све стране види се богатвш благосло†Бож1и. 0, како е добарЂ огацЂ нашЂ небеснБПЈ. Онђ све лгоде еднако воли, живили они у снинбшђ дворовима или у сиромашкимЂ кућицама! Па тко небвг тако доброга, тако милостивога отца лгобш, и нФга одђ свегЂ срдца славјо. Ове речи добре маике, кое она изђ средине срдца кћери сво1ои у овомђ еветомЂ тренутку изговори, косну се срдца мале Милане, и она са склонл4нб1мђ рукама и сђ нодигнутБШЂ кђ небу очима изрекне: „Хвала теби Боже на твојои великои милости; слава теби блапинашЂ отче небеснБш!" На истбш начинЂ казивала е добра мати единици евоЈои, да све штогодђ мб ! на свету видимо, одђ нр-