Школски лист

390

занатомт. в и ноеле као учителБ и БлаговФстннкг епасенјн себе ранЈо и издржавао, нехотећи ни коме на доеаду бвгги, нити за духпвно благо, кое лгодма даваше, какву годг награду нримвти. Отац'1. желећи воспмтати свога свша Сав.?а у Бож1емт> закону пошлФ га на наукуу ЈерусалимЂ кђ знаменитомЂ законоучителш Гама.пклу. Даровитвш младићв врло се добро уч1о, и наиредовао &*ако у иознаванго закона, тако и у извришванго ТудеискихЂ обреда већма него сви остали вршннци н&гови, и ностане за кратко време наивећимг ревнител^мг отачаскихг нреданја. (1 1 алат. 1. 14.) О дђ ревности те превелике нородисе у срдцу нФговомч. мрзоетв нрема послФдователвима раснетога Јиеуса, за кое е чуо бмо, да неку нову веру заводе, и да измишлавамћн иов о законЂ Бога хуле. Кадг су 1удеи Св. Архидхакопа СтеФаиа т.мен-ћмг нобјили, тада е међу гледаоцима овогђ ужасеогг нозор!и бно и Савле, и чувагоћи г. рнЂ халБине онвјхђ лажнмхг сведока, кои Св. Нрвомученнка каменоваху, саизволлвао в тбпгб самимт. на ово грозно убиство. С'Б напредованФмх у возрасту, растла ви мрзостБ Савлова иротвву ХристЈнна, и онг ностане наижешћимг гонителЂмг миролгобивБгхг и побожнБГхг ученика ХриетовБ1хг. Нфму ше бкио доста што е у 1<=русалиму и у околини тои многе невине лгоде, кои Христа вероваху ивтражинао, затварао, и еуду предавао, него изиште дозволен1з одг Јудеискихг првосвештенвка, да може ег оружаномг пратнБомг ићи у Дамаскг, и тамошнб Хриетове иоследователЂ похватати и везане у [ерусалимг дотерати. Кадг се Савле с' нратиБомг своГомг ка граду Дамаску приблкжи, наеданпутг у но подне обузме га нека необична светлостБ. Уплашенг надне на землго, и чуе 1\1асг , кои му рече: „Савле, Савле, зашто ме гонвшг ?" „Тко си тбј Госноде," загњпа унлашенБШ Навао; а гласг му одговори: „Н самБ Гисусг,