Школски лист

423

као ревноствог 'б ученика особиго иреиоруче. Матрололитг призове ВуановскогЂ к г б себи, и по дужеагБ С1, нвиме разговору, рекне му: „<Ч самБ ти одт, данаст, отадг!" Одт, овога времена Мнтроиолитт. е на Вулновскога трош1о, нбму мудре савете давао, и иокравателБСтвовао га е гди е требало, а Вуановсши онетг 0Б10 е своме добротвору благодаранЂ и до смрти сво ј свагда е о н$му сг початанћмг и еа захвалноигћу говорјо. ТрошкомЋ овогг великогв добротвора свогђ Вунновскш прође се ио Чешкои, Саксонш, Слезкои, Моравекои, Полбскои , Малои Русш, Весарабха и Влашкои, и иоврати се сг иута у Бечљ год. 1775. Те године изда онђ Немачку граматику за Србску младежв. Год. 1776. царица Марј« Терезја потврди на молбу народа нашегг све дотле постоавше школе, и нареди да се и по она мести, гди 10 штђ школа оБио 1пе, нове школе заведу. Томг ириликомг Србска — Илирска — придворна канцеларјн наимеиуе за управит алп СрбскихБ школа Вунновскога, Мразовића и Лнковића. Вуановскш те године у Бечкои нормалнои школи изучи пропиеанБш методт. добвшши од г б државе нодпору за свое издржаван^. Пошто течаи сврши и испб 1 тђ сл> похвалнБЈМЂ успехом'в подожи, ностане унравител ^мЂ СрбскихЂ школа у округу Загребачком-в год. 1777; но будући да се те године Србска придворна кавцелар1п *) укине, и акта пћна Унгарскои калцеларји предаду; то е текЂ 1. ннуара 1778. Вунновсши декретЂ на зваше свое добвш. С ђ овб1м г б отиде онђ у свои округЂ, кои се из 'Б Срема, Славон1е ц ХрватскогЂ провинцјнла састоно, обиђе све школе и своиски н[)1оне да ихт. у 6 олб 1 и поредакт. доведе. и да нове школе гди е годђ нуждно 6бш> заведе. УчителБСТи мегодЂ, коегЂ е онђ израдјо, н!в па светЂ *) Н мислим!, да ее :шала диирека Илиричеека деиутаиДа, а каицеларја омла оно. што ш в царг Леополдљ Н. уетаноиЈо.