Школски лист

424

издант., али еу га ученици нЂгови едант> одћ другога прегшсивали и учили. Године 1780, екупи до шеетдееетЂ Србеки младића к г б ееби и ноетара ее приуготовити ихђ за учителћско зваше. Ово е нредузеће врло нуждно бвио и приноеи велику нохвалу овомг мужу. Друге године свупи опетг 50. младића к' себи. између коихђ су обшј Алекеје ВезилићБ, Теодорг АвраамоввћЂ, и Васил1е НиколићЂ. Нби троица тако су се у педагогичнои струци извештили, да су ноеле нокраи свид^телства Вулновекогг и сами управителБи школски псстали и званхе то сг похвалномг ревношћу одправлнли. — Године 1788. изда Вунновекш „Библичну Исторјм," и „Руководство кт> правоглаголанпо и правописаајн)". 1оштђ е еписао онг и Славенску граматику, читанку, рачуницу, и землБописаше, али због оскудице у новцу ше могао дбла ова печатати. У староети свохои бавГо се са сачинен1ћмЂ енциклоиед18 свш наука, ал' му е то дело са многимђ другимт. рукопиеима приликомЂ пожара изгорело. Колико се Вунновскш труд1о око тога да намт. се учителБИ народнБТХЂ школа за свое зваше изобразе; толико се двапутт. већиа старао о томе да се школе у Срему, у Славонш и у Хрватскои подигну, У овоме нослу велике су му препоне чинили неке мађарске спахе, коима нзгаа школа и просвета нашегг народа 1Пе у рачуиЂ игала. Године 1799. некаквБш арендаторЂ румскога епахилука почео е нашу децу еиломг у римеку школу терати, као што е то ученкш римск1и архимандритЂ у околини печуискои чвшо. Вунновскш противу овогђ СаМОВОЛБНОГЂ постунка потужи ее самоме цару и насил1е одма ирестане, Кодђ вармеђа и кодђ другихЂ влаег1и чи«Ђне су такође мног« нрепоне нодизанго и напредку нашихЂ школа, и гоу ђни су бвшали одђ аечовечшлхг вармеђаша паши учителБи, али е ВунновекЈи свагда и у евакои нрилици