Школски лист

425

за благостанб школа и учитела старао се, нби браН10, и номоћи нротивт. наоадача кодђ саиогг наимилостив!егЂ двора царскогг траипо и налаз1о. При сввма великимЂ и многостручнБнгБ пренонама ииакт. « у округу свомђ сто и десетт. србскихт. школа аодигао и обстанакт> нбиховб обезбедхо. Кадт> е на нредлогг бискупа Мандића комис1л школска у Пожуну год. 1782. за добро нашла да се у школе наше латинска нисмена уведу, и кадг в одлука комис1е директорима обнвл1зна, онда Вуановсти о свомђ трошку отиде у НечЂ, кодђ вб 1 Сокихђ властш нисмено, а дару 1осиФу II. устмено разложи и докаже да то 6 б 1 ти неможе. И зђ Неча отиде онђ у Карловце, и ту митронолита Путника приволи, да у обрану нашихђ нисмена устане, кое оваи и учиаи, и стварв до тога доведе да е комис1а Пожунска дозволила, да се до неизвестногЂ времена могу наше школске кнвиге са кирилицомЂ печатати. Год. 1790. 6 б 1 о е Вунновскш носланикЂ на народномЂ сабору у Темишвару и ту е са славнБШЂ нашимђ МразовићемЂ наивБгше допринео кђ томе, да в младБш епископЂ Вудимскхи СгеФанЂ СтратимаровићЂ за Митрополита и хранителл народнБ1ХЂ права избранЂ 6 б 10. Год. 1792. добБ1в одђ Леополда II. за заслуге свое при подизанго и уређиванм школа, унгарско нлемство. Год. 1803. ожени се, али те деце после себе остав10. Год. 1811. после тридесетЂ петогодишнћ службе ставл &нђ е у пенз1М. Ббм е тако несрећанЂ да му е двапутЂ кућа надЂ главомЂ изгорела; прввш путЂ v НарловцБша а другш путђ у Новомђ Саду год. 18,23. Многи важни рукоииси тада су му нропали, и заслуженБш старина морао е последнЂ године живота сбогђ у туђои кући и у доста оскудномЂ станш провести, Умро е 19. ннуара 1829, године у Номђ Саду.