Школски лист

467

бозкнога човегга, ш)ан1; црквенмхг у сдаву Вога, пречисте Д^ве Марје и Свегителн красно сачинбнмхг песама , и зато радо аде онђ у свету цркву на богослуженхе, да тамо срдце евое облагороди, и да чуе савете и науке, кое еу свакомг човеку одг свега на свету наинужднје Заиста е страхг господанћ почетакЂ мудрости, и права побоагноств побуђуе насв кђ свакоме добру, освећуе насг, чвни насг срећнима. Притворант, илп лицемеранЂ човекг, у коега срдцу мрзоств, злоба, пакостБ, завистБ, себичностБ и гордостб влада, бадава се претвара да Бога почитуе и мобш, у срдцу нФговомт, нема ни едне искре праве побожности. И онаи, кои само изђ обичан и изђ моранн пропиеане молитве и псалме чита, кои се безЂ мислш и безЂ осећана Богу моли, кои брзоплетно молитве чита, кои прескачући Богу се руга и Бога и лгод^ вара, далеко е одђ побожности. Чуваи се дакле учителш, да непаднешЂ у ове погрешке, одђ коихђ данашнБимЂ дзномђ , многи твога реда лшди болуш! Но да видимо сада, зашто е побожностБ необходимо нуждно своиство доброгЂ учптелл? Само онда може 6 б 1 ти учителБ са своимђ стан Ф мђ подпуно задоволлнЂ, и само онда може сђ ревношћу дужности свое одправлати, ако е побожанЂ. Богатство, енолишвн сниностб, и велико достоннство немогу сама по себи човека срећнБШЂ и задоволвнБШЂ учивити, премда му сваке угодвости и прјатности подаго. УчвтелБ нема се кадати ни едноме, одђ ова три добра; ерЂ е нЂгопо станЋ скромно и сиромашно; шта ВБшхе : има маого лшдш, кои га само зато презиру и слабо уважаваш, што е учптелБ. У таковвшЂ дакле околностима, гди ће учителБ наћи задоволБСтва, гди л' подпоре на путу свое по друге лшде користне, али одг лшдш слабо прапознате а 10 штђ слаб1е награђене раднЂ? Нагдм на другомЂ месту, него кодђ Бога, 30*