Школски лист

468 и* предт. коимг е зваше учителвско одт. свЈш наиважше: кои е у своме откровенш обећао, да ће бни, кои лгоде кђ добродЂтелви наставлнго, у* б1даженои вечности, онако светлити, као што звезде светле на небу. Што су многи наши учителви са своимђ станЂмг незадоволвни, што богатји и даров(5Т1и младићи наши неће да се на учителБско и свештенвчко званјз отдаго, томе ше толико узрокг неповолБно стан^ учителБеко, колико нед ^статагБ побожности, и велика себичностБ и своелгобје, а малена вера и лгобавв кт. добродетелБи, кон се кодт. садашнЂга млађегт. света збогт. рђавогт. восиитан1н опажа. За учителБСко званЈе потребна е велика лгобавв кг званЈЕО и одреченЂ себе самога, а те две врлане само се у чистои побожаости заметнути и взт. нЂ произићи могу. Ббмо е кодђ наст. прошастога етолећа добрБЈхт. и валннвЈхт. учителн н свештеника. кои су, са не ^равнЂно сла^јимг средствима за издржаваеЂ, задоволвн > живили, и свое звав1е ст. наивећимг одушевле^.Ђмт. и сг жаркомт. лшбави »дправлнли; ерг су 6 бми иобожни и зато имт> се у д1 >лу нбиховојгб благословт. одозго Н18 увкрат1о. (Свршиће се.)

На Рождество н на Успенне Богородице. (8. Сент н 15. Авг.) Евангелге одг Луке гл. 10. зач. 54. Ко кргмд оно, книде Тисг^сх В2 же н ^ кла и/игншг Д'1 дрдл прУдтг его кх до/и2 скои. — У време оно, уђе Исуег у село веко, а жена нека по имену Марта, примн га у свого кућу.