Школски лист

469

И «стрл еи в^, нлриц аемал МлрУл, гаже и скдџји нри нШг ^ Јисг^сок^ , с/шшдше слово егш. ц у н $ беше сестра, по имену Мар1а, кол седнувии кодг ногу 1исусовБ1хг слушаше науку нЂгову. МдрДД жг /иолкАше ш мноз-ћ сл^жв^к: стлкши же р (Ч г. Господи, не крежеши ли, икш сестрл моа едингГ Д , д ШСТ4КИ СЛ^ЖИТИ : рцу уко 6И ДД Л1И ПО/ИОЖ5Т2. А Марта се тужаше на многу службу, (посао) и ставширекне: Господе! Зарт, немаришг, што ме сестра мон остави саму да служимЂ? реци 1ои дакле да ми помогне. Тк-кфлкг же 1ис^сх, рече еи: Мдрдо, Млрдо, печешисд и молкиши ш мно.гћ: едино же ест^ нд потрек! Жар\л же бллгј(|о члста изкрд, гажб не шиметсд ш нед. -- А 1иеусг одговоривши рече 10и: Марто, Марто! бринеш-в се и тужишт. нз мнопи поеао, а едно е потребно. Марја е пакг добру частБ (део) изабрала, кол се неће одузети одђ н 4. Б уств же егдл гллголдше с Т а, коздкигши н-ккдд мна глдсг ш нлродд, рече етХ: клджено чреко носикшеа та и сосцд гаже еси ссалг. — А кадЂ то говорише, нека жена изг народа подигнувши гласЂ рече му: блажена е утроба, кон те е носила, и сисе кое си сисао. Онг же рече: т^/мже у е0 кллжени слушлцпи слоко воаие и хрДНАфш е. — А онг рече: Зато дакле блажени су они, кои слушаго слово божЈе, и чуваго га. (кои слушаго науку божјго и држе е се.)

Аиостолк Фнлииис. гл. 2. зач. 240. Ер<те, сТе дд м^дрстк^тсд кг к лсћ еже и ко Х(31ст1г 1ис^ск. — Брађо, ово да се мудруе (да се мисли) међу вама, што е и у Христу Јисусу.