Школски лист

496

штене руке кнегиавине раепет1б Христово, а Отацг и кћи по побожномЂ Хриетиднскоит. обичам прикрстивши се целиваго наипре ово, па онда ледено чело покоиничино. Туга и шалосгБ целе околине за добромт. кнегинбомђ Икошомг бБ1ла е неописана. Сви су нк> као свош рођену матерЂ оплакивали. Сутра данг мало и велико врвило в у Враниславацг, да покоиницу целива и да 1ои последнш почастБ отда. Сђ великомг свечаношћу пренешено буде тело покоинице у оближнбш намастирЂ и ту у црквп опонно и саран^но. При укопу намеравао е владика ТеоФанЂ надгробно слово говорити, и у иЂму обширно разложати добродЂтелби блаженопочивше кнегин^ђ, али нити е онђ самЂ одђ суза говорити могао, нити су слушателБИ кадри 6 б1ли, зоогђ превелике туге и плача у таи парЂ речи нЂгове схватити. Замоливша дакле слушателЂ да се за еданЂ часакЂ стишаго ове речи кђ скунл1ЈномЂ сабору изговори: „Црнои землви ггредаеио мб 1 уееве наше, у тои надежди, да ћемо по Вожти наредби у евов време обилне илодове труда нашегт> пожн1зти. Исто тако предаемо мб1 садЂ тело добре маике и милостиве благод ^телБке наше обштои свм нагв матери землБи, сђ пуномЂ над^ждомЂ, да ће го ТворацЂ оживотворити и за добра дела н1ша славомЂ небесномг увенчати. ЈКивимо браћо моа тако, као што в покоиница овде на землБи живила; сеимо усеве добрБ1Х1> дела, накЂ ћемо и мб 1 негда тамо г ^ре у правои отачбини нашои пожнЂти жетву вечите награде и велике милости БожЈе (Продужиће ее.)

Издае Ешскопска кнћигопечатнн у Новомђ Саду.