Школски лист

502

вови, а према ашролмбивммг жителвима будите благи као аганБци." — бвшху речи, сђ ковма е кневг беееду евош заврцпо. Садт. се изт. етотиву грла ваори; „Ст> Богомђ, сб Богомђ," и чета се на предводителЂво „етупаи" крене путЂ ратнога позор!н. Сузни благослсви сроднмхЂ срдаца иратилн су е, и самЂ кнезг прат10 е свок» чету очима, докђ годђ н!е за гору заишла. ЦелБти таи данЂ бвЈаше кнезт. Бранисла†забринјтђ и невесео. После вечере сеђаше онђ замишлФнг у сво10и соби на дивану. Време е бБио врло ружно, Страовита олун беснила @ на полн>, и валнла дрвлФ и камен1з. Милана напуни срсбрну чашу сђ виномђ и послуживши сђ нвоме отца свога, посади се до н®га и ипроговори: Сладкш отзцђ ! ГОтросв е 6 бш кодђ нас^ старвш Марко, кои е одпре у нашем-в двору ишвш, и коега е кћи Лшбица мон наиболл другарица бБ1ла. По» коина мати често ми е казивала да е Марко за младости врстанЂ Јонак^ бвш, и да се свагда свошгб према теби верношћу одликовао. Молимг те дакле приповеди ми штогод-б изђ живота Марковогг, и кажи ми: зашто онг и садЂ не живи овде кодђ насв ?" „Сђ драге волФ кћери моа — одговори отацг — л ћу ти све по реду казати, ДобрБш старина зато ме в данасв поход10, што зна да ће ми тешко бв1ти безЂ моихђ воиника. Онг е доиста у младости свогои храбарљ воинектј бвш. Но пре него што 6 бх ти почео о нЂму ириповедати, морамЂ те упознати са еднвшЂ теби досадг непозеатБшг кеезомг, а то е суседЂ мои Страшимирг, господарг Брестовачкш, коега се двори са велике куле наше малко видити могу. Т б 1 га као што рекохг непознаепгБ, ерЂ онђ мени нигда недолази. Насв двоица провели смо младоств заедно у двору светопочившегЂ кралн СтеФана ДечанскогЂ. 1 оштђ иао детићг обш е Страшимирг несмотренг, нагао, на-