Школски лист

535

башЂ у оно доба, кад-в бм требало наивеће радоети п еладости овога света да уживате. Н ћу вае г 1> лмто иогубми, и телееа ваша псима дати. Зато послушаите ме, па ће вамЂ добро обгти ; н васв волимђ као мош Децу." А Свете као еднима устим? одговоре: „Мб 1 имамо отца на небу кои ее за напп> животт. брипе и кои наст. воли као евош децу. Мб1 хоћемо нЂгова права деца да будемо, а зато га лшбимо одђ свегЂ ердца и кланнмо му се и нФгове заповеди чувамо; а на твое лажлБиве богове плшемо, твое се претнЂ не бовмо, него јошђ шелимо да страдамо и да горку муку трпимо збогг сладкогг Јасуса Хр1ста Бога нашегт.." Чугоћи то царв, загшта матерБ нвихову С0Ф110 за кмена нБИхова и године; а она рече: „прво дете мое зове се Вдра, и има дванаестБ година; друго е Надежда, и има јои десетг годиаа, а трећа се зове Лшоовб , и има 10и деветг година." А царк се зачуди таквомЂ нбиховомђ великодушјш и слободномт, одговору у тмма младима годинама, па онда поче едну по едну одђ благочеет1н одвраћати и на злочест1е наговарати, говорећи ирво наистар1ои сестра ВЂрБк „принеси жртву великои богинви Артемиди"*) а она не хтеде. Онда царБ зановеди , да е што већма туку, и мучителки ■гукоше е лшто и безт. милоети, а она тако трплпше и ћуташе, као канда по туђемт. телу туку. А кадг видоше мучителБи да биенЂмг ништа не успеше, почеше е ножемЂ сећи. И сви кои су видли н1зно мучен1> дивашесе н-ђномЂ трнл$нш, и машући главомг таино укораваху царево безумлЂ и лготину, говорећи: „шта е скривила ова девоичица, те тако етрада? о, тешко безумлш царевомт, и зверскои пФговои лштини, ') Артемида грчки , а лапиеки ДЈана, пмла н кодч. стар1и незнабожаца Грка и Римлина богини лоаа , нокрошггелћка рћка и потока, мале деце, дивлачи и ир.