Школски лист

550

и еветла, коми мучителБи ио заповести царевои зглавкове са еврдлама проврте, но бож1н помоћв и у ТБша мукама сачува е те не умре. Ко бм то све могао претрпити па да остане живђ? али Гисуст. Хр1стосЂ нго еачува, и мучителБи нЂни 1 ошђ се горе осрамоте. Наипосле мучителБ разболевши се збогт. тогг што га е ватра опалила, заповеди да Свету мачемт. погубе. А кадт. е она то чула зарадуеее и рекне: „ Славимт. и хвалвмг име твое Господе 1исусе Хр1сте, кои лгобишт. мене Јчодов 6 слушкинш твом, и са сестрама моима саединнвашЂ ме, и кои си ме удостоио за име твое исто тако да пострадамЂ као што су и сестре мое пострадале." Мати пакЂ н1;на СоФ1а непрестано се молила Вогу и о овои трећои кћери сво1ои, да е Богђ обдржи у стрплЂнм и рекне !ои: „ трећа гранчице мон, чедо мое прелшбезно ! добрвшг си путемг пошла, нретрпи све до конца, ето и теби се венацт> оплео, и отворила ти ее раиска врата, и стои Хр1стост. и чека те да те загрли и сх твоима сестрама упокои. Помените се и мене матере ваше у царству небеекомг, и молите Бога за мене да ми милостивђ буде, и да ме не лиши небееке евов славе." За тимђ и св. Љбовг> мачемт. посеку. А мати узме н$но тело метне га у еандукт. заедну сђ телееама Вдре и Надежде, и украсивши телеса нБИхова као што е требало, метне ихг на кола, одвезе ихђ иза града на неколико милн и тамо ихђ на едномг узвишеномт. месту сарани са радостнима сузама. Сама накт. седила е кодт. нбиховогђ гроба три дана молећи се свеердно Богу па онда и она умре, и буде погребена одг вернБЈХЂ на томт. истомт. месту заедно сђ кћерима, ст. коима и царства небесногг наелађава се, врг ако и ние теломг као кћери 10и, инакЂ е срдцемЂ ва Хрјста страдала. Тако премудра Софјд доврши свои животђ давши све-