Школски лист

549

да одетупи сиречБ одг распетога 1исуса, и да се поклоии Артемиди; ал' бадава се трудио, ерг ко в имао више за .тбавБ Господа свога противстати н$му него Јпбов 6 ? А тако е и пиеано: „Кр-Бпкд шкш сшртк лкјеу; еодд л1ногд не можета угдсити днзкке, и р^кки не потоПАТХ ед." Оганв лмбави кђ Богу у тои девоичици викакве преваре светске ни су могле угаеити. И у томе познаваше се велика н^на лмбавв, ерг готова беше душу свом за Господа 1исуеа Хр1ста свога положити; а одђ те лшбави веће нема него кадг ко за кога душу свон) положи. Кадт. е видио мучителБ да неможе преваромт. ни мало да уепЂ, почне е мучити, хотећи тако разномт. мукомг разлучити Лмбов 5 одг лмбави Хр1стове. Ал' она исто тако као и апоетол^ Павао говораше: »Ко ће мене разставити одђ лгобаввг Божие? неволн ли или туга, или гонен^, или гладт., или голотинн, или страхг, или мачв? Све ћу то и радо претрпити за могђ возлгоблЂногт. Хрјста!« НЂно мученб овако е бвмо: Заиоведи мучителв да е растегну на коло и штаповима да е туку; и тако су е растегли, да су 10и се сви зглавци на младомт, иЂномђ телу разставили, и дотле е бвма бБ1вна, докт. ние сва у крви огрезла тако, да се земла н^не крви као кише напила. После тога нко ужаре пећБ, кого показугоћи мучителв ев. Лчобови рече: „о девоичице! реци само: „велика е богина Артемгда ," па ћу те пустити; а ако то ие рекнешЂ, одмахт. ћешЂ у тои пећи изгорети. А света рече: „великш е Богб мои 1исусЂ Хр1стосг, а Артемјда и тбг да погинете." Онда мучителБ онако срдитт. заповеди да е баце у пећв. Ал' она ние чекала да е ко баци, него сама уђе, и ходећи по средт, нећи каогодЂ по каквомг хладовитомг меету понше и благоеилнше Бога. А изб пећи изиђе ватра и многе около стоеће опали на и самога цара. А кадг се угасила нећв изиђе изђ нЂ св. Љобовг, са свимђ здрава