Школски лист

548

беди. „<Ч, рече, помоћу Хр1стовомг не маримг за муку него е 10 шђ волимђ , ерг у нбои раиску сладоств налазимт.: сладка ми е мука кого подносимђ за Господа мога. А тебе мучителго! очекуе вечита мука у паклу." На ове речи 10 шђ горе разсрђенг мучителв заповеди приправити казанг пун-в смоле и лоа и подпалити огнбмт. и у кипеМи казанЂ бацити свету Надежду. А кадЂ су у кипећш казанЂ хтели Свету бацити, казанЂ се растопи као восакг, па се разлке у н^му кипећа смола и гореМи лои, и све около стоеће опече. Ал' мучителБ све ово видећи опетг не хтеде веровати истинога Бога; ерт. му е срдце већг отврднуло 6Б1ЛО у еаблуђенм, и видећи себе маломг девоичицомт, посраил^ћна и изсменна, и не могући више стБгда и срама трпити, заповеди да е погубе. Чугоћи девоичица свои враи живота, отрчи радостно кт. матери сво10И говорећи: „Здрава будиматимон! п опоменисе мене чеда твога." А мати е загрли и лгобећа е говораше: „ Надеждо кћери мон! да си благословена Господомђ Богомг Вишнбимђ , на кога се уздашЂ и за хога крвБ свого нештедишЂ. Иди дакле кђ сестри тво1ои Вдри, и сђ нбомђ стани нредЂ лице Господа Бога истинога." Полгобивши се Надежда еа сеетромЂ сво 1 омђ Љобови, рече !ои: „ немои сестро, оетати после насЂ, већЂ све три заедно да предстанемо предЂ свету Троицу." Онда приступи кђ мртвомЂ телу поеечене свое сеетре евете Вдре и лгобезко загрлише га, по естеству плакаше а по лгобави ка Хрјсту врто се радоваше. Ватбшђ приклони главу подђ мачБ и буде посечена. Мати пакЂ узме тело нЗзно, славлнше Бога, и радугоћк ее о таквомЂ постолнству евое двое дечице, и трећу кћерБ свого еладкима и мудрима речма на трнл1знЂ и муку ослобођаваше. СадЂ дође редЂ и на трећу девоичицу Јмбов*. И нбои почне мучителБ ласкати као и онбшз првима,