Школски лист

547

рекне Јои: „добро чедо мое! молимђ те, поелушаи м ои еаветг, као отацЂ лгоблЂћи те саветуемг ти, да ое поклонишђ великои богинћи Артемјди, да не погинешг као твон етарин сестра. Тм си вид'ла нбне лгот е муке и нЂну горку смртћ, не мои да страдашЂ као и она. Веруи ми чедо мое! н жалимЂ твом младоетв, и узео бм те за кћерв кадг бм ее покорила мојои заповести." А евета Надежда одговори: „ЗарЂ л, царе! ни еамв сеетра оне, кого си г ш убио? Зарг н ни еамћ одг те иете матере рођена, као и она? Зарт, ниеамћ тимт. истимђ млевомт. оддоена? ЗарЂ а ниеамБ примила свето крштенЂ као и мол сестра света? — Заедао еамв сг нбомђ раела, еднако нает. е мати восиитала и научила закону Бож1емЂ, да веруемо еднога Бога и Гоепода нашега 1иеуса Хрјета, комз едноме само кланлти ее приетои. Не надапсе дакле, царе! да а исто тако не мислимт. као и сеетра мол Вдра, и н1)нимт> путемт, ићи готова самв. И не дангуби дуго трудећи се да ме твоима речма сђ правога пута одвратишЂ, већг чини шта еи наумио, па ћешг вадити да н ието тако као и мол сестра мислимђ." Чувши царћ овака†одговорЂ, предаде е да е муче. Слуге в евуку као и Вдру , па е безЂ милоета тако дуго тукоше докле годђ ниеу еуетали; а она ћуташе као и да не оеећа 6 олђ , и само гледаше на матерћ свого блажену Со<мго, кол е ту стонла, и на етраданФ чеда свогђ гледећи Бога молише, да да кћери нђнои крепко трпл^нЂ. Поеле тога на заповеетв цареву баце е у ватру, у којои она као и она три отрока*) неновређена хвалаше Бога. После буде обешена и гвозденима гребевима сгругана тако, да 1ои е одиадало месо сђ тела, а крвћ потокомђ текла. И при евемЂ томђ оета она веселогЂ а еветлогЂ лица, и 10 шђ се ругаше мучителго, где нго тако малу девоичицу не може да по*) Коа су то три отрола? — Ко зна што о нвима да праповеда? 35 *