Школски лист

569

долини проходале слушагоћи уиилно понаФ птичица. Али Милана нкгда Н1е бвиа сасвимт. весела. Помисао на горку судбу отчину, непрестано јоп узнемириваше душу. Више бм пута отишла сама у шуму, те се сама подт. горомЂ у еднои пештери са сузамаБогу молила за избавленЂ свога отца. — Одт. дана на данЂ све е већма тужила и све суморн1н бв1вала. бдне неделФ седила е породица угллрова с' Миланомт. при ручку. — Разговорг се вод1о као обично о честитомЂ кнезу Браниславу, и начину како бм се онт. ослободити могао. РучакЂ е 6 бш свршент, и са то е јошЂ чин1н смрчака на столу бвиа. Углнрт. е ове смрчке некш дант. са углнне свое донео , знагоћи да ихђ Милана радо еде. „бдите кнегинБице, едите само, — нудећи е прогокори онт>, — негледаите што мб 1 неедемо. Мм ихт. немамо радо, али вб ! сте се у двору научили на нби одт. малена, ерт. ихђ е покоина кнегинн мати ваша одвећЂ радо имала. Н самв ихг некада често у Браниславацг доносш, а друт1и едант. углнрЂ изђ Страшимирове шуме, шилно ихђ е опетЂ у БрестовацЂ. Нћгова кћи бвиа се погодила за служавку кодђ вратара БрестовачкогЂ, али ше могла тамо дуго остати; ерЂ го е вратарица, закогокажу да е права аспида, брзо отерала. Мои чађавБш пр1лшинЂ тако се на то разсрди, да одђ то доба нипошто неда сво1ои деци у БрестовацЂ смрчака носити." Милана скочи са столице и с' радошћу повиче: „ .1 ћу да идемЂ у БрестовацЂ! Н ћу се обући као угллрска девоика, однећу смрчака на продаго, гледаћу да се умилимЂ вратарици , на да ме у службу узме, те ћу тако прилику добити да могу мога отца види-