Школски лист
588
нЂномг нежномЂ срдцу, кадг е еиромашну вечеру готовила, кок) е вратарЂ свако вече сужнима носхо! „0, та све што н трпимЂ и подносимђ овде у служби н!е ништа на спрамг оне патеФ, кон> мои добрвш отацг у тавници подноеи!" 'Гако в често у себи говорила добра Милана наша. бдно вече башт. кадт. е вечера за сужне готова бвма, уђе вратарЂ у куину и рекне: „Мило, оди за мномђ . Сутра ку а посломђ мога кнеза на страну ићи, и неколико дана нећу бмти дома, Н ћу та тавнице показати, па ноеи за то време тм еужнима ело; ерт, моа жена нитђ има времена нетђ вол1з на то." Ово говорећи узме у едну руку даеку еа ко !ои су чинје с' елошг стаале, а у другу евежанв клшчева, и пође у тавницу. Милана е за нбимђ ишла радугоћи ее у ердцу свомг што ће отца свогђ видити , али ипзкђ тврдо еауми таину евого предЂ вратаромт, прећутати; ерг е добро знала, да 1ои неће емети клгочеве одђ тавнице новерити, ако дозна, да е опа кћи еужнога кнеза. У мрачномЂ подземномЂ ходнику, где еу тавнвце бвие, заетане вратарЂ и отвори едант. у зиду утврђенми каиакг. Милана прв светлоети жи;кка опази унутри едногЂ човека дивл Ђ гђ иогледа е' разбарушеном^ косомђ и дугачкомЂ брадомЂ. „ Оваи е био некада храбарЂ воиникђ , али ее после нрото, нроеевалн^1° и е' разбоиницима пом -Вшао; л небБ! желГо с' нвиме делити ирееуду, кол га очекуе " Ово изговоривши вратарЂ пружи чанакЂ е' граомЂ унутра и капакЂ затвори. ЗатемЂ отвори другш каиакт.. Овде види Милана едну на ланцу везаеу жеиску сђ разплетеномЂ коеомг, упалБШЂ очима и лицемЂ кое беше пуно очаашн. «О ва е женска — затварагоћи капакЂ рекне вратарЂ — бвгла лепа као анђео, да е само кохомђ срећомЂ остала вевина као што еу анђели! На нбои лежи сумнн, Д а 6