Школски лист

589

убида евогБ собственогЂ детенцета, коз ако се докаж е, она ће зацело главу нзгубити. Савеетв и за безбожно дело к^но дашо ноћу мучи, и већЂ е изђ очадн1н побеснила. Чуван се одђ н$ Мило, и немои ее ва лдоотт. главе усудита да врата одђ нЂне тавнкце отворвшЂ, ерЂ ћете, бонге сахрани, сву разчупати." „Само овамо смешЂ ући, — отварагоћи врата одђ треће тавнице настави речв вратарЂ, — Овде е затворенЂ еданЂ честитЂ човекЂ, и веливш госнодинђ. Онђ се зове кнезЂ БраниславЂ." Милана немогаше познати евога отца, онђ бвмше бледЂ и мршавг ; дуге власи пале му бвмху на рамена, а ееда брада му до понса допираше. Сед1о е на камену, за кои е ланацЂ н Ф говђ нрикованЂ 6б10 тако да е снђ по тавници слободно ходати могао. „Кнеже ! сутра ће вамЂ мон елушкшш рану донети, ерЂ н морамЂ посломђ мога Господара на страну ићи," учтиво проговори вратарЂ. Сужнкш погледи девоику, и сети се свое кћери: "Боже мои! — узданувши рекне оеђ — оволика е валБда већЂ садЂ и мон сладка Милана. Драгш вратару, н самБ васт, већг пмше пута молхо да за мом кћерЂ разпитате. Не 61.1 л' Богђ дао да ми гласЂ о нбои донесете, кадг се с' пута вратите." „Богђ свбТБш зна гд-1> е оеа. — Одговори вратарЂ, кога сзмб годђ до еада за нго шлтао, еитко ми Ш1 речце незнаде казати.« „То дакле еи еданч. одђ овб1хђ, кои ми пр1ателви баху, докђ еамБ у срећи и слави шив10, н1е к' себи примхо единицу мого! Али кишта зато, п еамк ипакЂ тврдо уверенЂ да ее Богђ за нго етара. Буди и тб 1 девоичице тако добра, као што в мон Милана, и поштуи свое старје, накк ће те Господђ Богђ благословити." На ове речи отца свогђ Милана бразне плакати. Браниела†чудећи ее томе запБ1та го: „Да ти