Школски лист

581

буде у землм, ал' на незнатномЂ месту. Но Богг хотећи проелавити свош угодницу поеле много година открие мошти н4не на оваи начинт.: Некш стунникг, близу тога места где е нренодобна Параекева саран1зна бћиа, пребБ1вао е на стубу. Догодило се да некш лађарЂ пловећи, разболе се и умре, и тамо негде незакопанЂ баченг буде, и тако после неколико дана нико ние могао туда проћи од г б силногђ смрада; исто тако и таи ступнккЂ ние могао одђ смрада стаати на стубу, него сиђе доле, и каже некима ладдма да ископан) дубоко нму, и смрдећш трупг да закопаго. А кадЂ су лгоди копали нму, по Бож1емт, смотренм нађу тело нерастворено у зем.аи лежеће и зачудесе; ал' будући да су бв1ли простаци, зато су то ни подашто држали и помиеле у себи овако: да е то свето тело, то бм Богђ чрезЂ какво чудо открио, па онда га опетЂ закопаго са онбшђ смрдлвивимЂ трупомђ заедно и отиду кући. Те ноћи, некш изђ међу нбихђ поштенЂ и 6 ого 6 онзлбивђ човекЂ, по имену Георгш помолившисе Богу, легне и заспи, и види у сну као неку царицу на пресветломЂ врестолу где седи, и около нЂ множство светлБ1ХЂ воиника (анђела) где стое; па онда одђ страха падне на землго ерЂ ние могао н$ну светлосгБ и красоту гледати. А еданЂ одђ тб1Хђ воиника узме га за руку па га дигне и рекне: Георпе! зашто сте тако презрели тело преподобне Параскеве, и зашто га саранисте са онбшђ смрдлвиВБ1МЂ трупомЂ? извадите га дакле што пре, и ноложите га на какво честно место, ерЂ е Бож1н вола да прослави рабу свого на землви." Такође и та светла царица рекне му: „ брже извади мое мошти, и метни ихђ на какво знатно место, ер г Б немогу смрадЂ оногђ тела да трпимЂ: и л самБ човекЂ, и отачбина е моа Е[пватЂ, где вбг садЂ живите." Те исте ноћи и жена нека честна но имену Ефим1а, то е исто све