Школски лист

614

скдздтесд, и булггелУл Хрктовд св^тлд спислтглд, МкХ пргп-ктдго: на испислнл с^1ј1 л ХрУсток^ћ цгркви, П"кСНД1И СЕАф^ННУ/ИИ СВАТЛГО 4ПОСТОЛД П0\ВЛЛИМ2 , Мко врдчд с^цјд , челов^кчешА НШОфИ, естествд Н«Д!(ГИ И 1ЛЗВУ ДЈ(Ш2 исцкл АК)Ц1Л 5 И МОЛА!|1ДСА НбПрбСТДННШ ЗА Дб 'иш НДША

М н л а н а» (Наставлбно.) XI. Шилапа се дав свомк отцу аознаши, Ово вече бв1аше за нашу Милану врло жалостно. Бледо лкце сужнога отца , тешки окови, у коима га в видила, — и страховита тавница нФгова еепрестано 1ои предг очи изалаваше. Неерећно станб отчино узнемириваше н>. Само една надежда, да ће одеадЂ отца свогђ чешће виђати и судбу н^гову колико толико одлакшати мо&и, кадра е бвиа тугу н1зну нешто мало ублажити. Пошто свое обичне послове посвршуе, дође у свок) собицу и помолввши се Богуда1ои благослови намеру н^ну легне у постелго, али заспати н1б могла. ИоноЈб прође а Милана гоштђ ни оч1го ше затворила бвиа. У томг се пробуди и вратарица, и почне спремати свога мужа на путг. Милана такође устане и вратарици помогне. Око два сата после поноћи вратарЂ се на путт. крене, а жена н^гова пошто га испрати, врати се у свом собу и легне опетт. спавати. Милана причека докт> се све у замку смирило н!е; па онда, помоливше се крепко Богу, клгочеве тавничне, кое Јои в синоћг вратарЂ предао 6 бјо с' клина