Школски лист

652

требу кнежеве породице у Брзстовацг ногаене. Видосава буде принуждена дуже времена безг лепше ране и безт. сваке угодности живити. На негу научена деца одђ рђаве ране и загушлћивогт, воздуха у затвореномт, замку поболу се. Напоследку одт, туге, бриге и вда разболе се и сама кнегинп Видоеава. Говорлвива вратарица, кон приступа кодђ кнегин$ имађаше, све в то Милани приповедала бмла, и у срдцу ове нЂжне девоике неприметно се нодранвиваше мрзостБ не само према Страшимиру, овомг мучителго и злотвору отца свога, него и према н^говои породици. Она непропусти отцу свомт. опиеати жалоетно стан^, у комт> се породица Страшимирова находила. С' едва приметнБшт, осмехомг изражаваше она свои оевету говорећи: ,,'Гако имг треба, нека знаду и они, гата е неволн. Кнегина та живила в у свакомг задоволБству, лепо се носила, и нигата друго нје радила, него свое другарице полазкла и одђ нбихђ поеете примала. Нека е садг, нек-в се упознае са сузама п уздисаима , то су 1ои нове познанице и принтелвиде н^не. А бесногт. Страшимира, кои е теби добрвш мои родителго толике нде нанео, кои е евое поданике гоН10 и угнЂтавао, ето сада постиже истина онб1хђ светб1хђ реч!и: „ Когојпђ меромЂ даеше, ономђ Ие еам*№ вратити." СужнБш кнезт. ни мало неодобраваше ту беседУ и те мисли Миланине. „Шта н чуемт> кћери мол, "" са удивленЂмт, проговори онђ, — шта тб 1 рече? зар^ твое н1>жно, твое анђелско лице може осветл &ивм 11 смехЂ обузети? зарг се хоће у твое добро срдЧ е кивна злоба да усели? 0, немои ако Бога знашг, н е ' мои тровати свое срдце пакостномт> осветомЂ. Ист"' на, Страшимирг в мени млога зла учин1о, али зар Ђ ® теби тако мало дозната наисвеил наука СБша Бо# !