Школски лист

653

егЂ Госпога нашега 1исуса Христа; зарг тм незнашг, да сио МБ1 христ1нни дужни и оне лгобити кои на наст. лрзе, и добро чинити и онииа кои с' наиа зио пос хупан)? На гле тм усупротг ове свете науке , кои с и одтј свое покоине маике првмила, хоћешЂ зло злбшђ д 3 враћапгв; тбх си се 10шђ далЂ упустила, па се свехиШЂ и кнегинви коа намЂ никакво зло учинила Н1в, к ол и сама одг суровогг свогб мужа млого трпи; тб 1 и на саму децу нБихову мрзишг, кон су 1 оштђ мала џ невина, кои и незнаш у какву е беду нзсђ нбиховђ отацЂ бацГо. Милано, Милано ! прођи се освете, кои хрисианскомЂ срдцу ни мало неприличи, Немои да те превелика твон к' мени лгоба†наводи на мрзостБ прела моме злотрору. То ше лепо, то неприличи доброи христ1ннки и честитои СрбкинБИ. В идишђ кћери моа! СтрашимирЂ е мене заробш, сво ми иманЂ одузео , и у ову ме е беду бацш, па н опетЂ на н1зга ни наиман4 не мрзамЂ и Б огђ ми е свидЂтелв, — подигнувши очи к' небу и десницу на срдце метнувши придода онђ , — кадЂ бм Страшимира у неволБи гдегодЂ вид10, а бБ1 у средЂ ватре скоч1о и себе наивећои окасЕОСти излоЖ10, само да нбга избавимЂ А ТБ1 кћери мол, кадЂ 6 б 1 бБ1ла богата , па 6 бг жена и деца Страшимирова поиоћи одђ тебе требали, 6б1 л' затвзрила свое срдце одђ нбихђ? 6б 1 л ' могла допустити да сиротна дечнца и нБихова бедна мати, кодђ тебе жвве пропадну?" „Не отче мои, — тронута одговори Милана, а то не 6 б 1 могла, не 6 б 1 ни хтела учинити; а 6 б 1 имђ одђ свегЂ срдца помогла, с' нвима 6 б 1 и поеледнБ1и свои залогаи поделила.'' „0 томе се лко сумнамЂ кћери мол, — прзхваТИ речБ отацЂ. — КадЂ имђ се тб 1 светишЂ, кадЂ нећешЂ о нвима да добру речБ рекнешЂ, какобБ1имЂ више шта учинила? Промени кћери мон те несрећне