Школски лист

662

су млоге лестве, кое су вешали за гвоздене кваке, што зарадт> тога у зиду ва вкше места утврђене 6 б 1нху, те су се тако ио тбшђ леств&ма доле спЈштали, Стари Л1Рди казвваху , да су се изг тога с*уденца, нре него што га 8 Страшимврг покрити дао, у по нодне звезде на небу видити могле. Деца се играху на зеленои трави близу студенца. 'Гу у трави било е млого црвсвмхЂ нгода', кое Бо= силвка побере и даде деци. да се с' ББвма сигрвн). Мале кћери Страшимирове Милгца и Драгинн нанвжу црвене нгоде на конац% , и обесе таи низг себи око врата у детинБскои сво1ои суети радушћи се што тако лепе ђердане имаш. Чедомилв единацг и ирвенацг кнезкевЂ, дете одђ своихђ шестт. годиница', бацаше у несташлуву свомг шлмнке у студенацг и надвиривамћи се надт, нбга прислушкиваше, кадг ће кои шлшнакЂ о воду ударити. Кадт. му се ова игра доеади, окане е се, и стане другу тражити. У таи махт. долети на ведро една птичица, и епусти се у н1Јга да ее воде наше ил' да се окупа. ЧедомилБ е спази, и полагано рекне сестрама: „Чекаите мало, садт. ћу а ту птичицу ухватити, па ћу вамг е поклонити." Затимг се попне на каменитвш секг, пружи руку кг ведру, и немогући га дохватити нагне се целкшг тедомђ напредг, но у таи мах-в изгуби равеовес1е, и стропогата се у студенацЂ. Обадве сестрице уплаше се и подигну вриску. Босилбкз, кон међутимт. отишла бБ1нше у куину, да штогодг еде, на вриску ннихову дотрчи и са ужасомђ чув одђ деце за несрећнБШ елучаи. У томг се изђ дублвине етуденца зачуе нукг ЧедомилФвт.. БосилБка се надвира доле, и види, како се детинн хаЛБИна за едну у зиду студенца ударену кваку запела, те е оно тако на по пута између земл1> и воде, између живота и смрти висило. Дадила е све то добро