Школски лист

685

избавила. „Али где в та девоика — придода онђ, н!ша одважностБ и нЂно пошртвован!; врло ми ее допада. беи л' ш по заелуги наградила?" „То самБ оетавила да тм учинишг, ерх све што Ст 1ои а могла датп, врло е мала награда за ону уелугу, кош е девоика та нама упазала. Она е евои живот 'б на коцну метнула, кздђ ее у дубокш студепацт, одважно спусти.1а, да наше единче одт> смрти избави, Тако племенито и врстно дело недаее златомт. исплатити. Зато самБ н држала да е наибол^ одложити нагрбђен1з н!зно до твога долазка. Твое отчанеко ердце наиболЂ ће кадро 6б1ти благодарита избавителБки Чедомилн нашегг." Страшимирт, нигда у свом 'б животу ше 6бш тако силно тронутг као у оваи пар 'б. Онг зажели одма' Милану видати и нбоизи на услуги н!знои захвалити. Видосава пошлђ по нго. — Милана смерао али одважао и сђ отворенБЈМЂ лицеиг ступи у велику дворану Брестовачку у кохои е кнезт, са два страна Воиводе и сб другимг гоетима сед!о, и чимт> е види, одма е предусретне еа овб 1 мђ речма: „Добро ми дошла избавителБко единца мога, добро ми дошла одважна девоико! Та гле, мбг смо чини ми се стари познаница, Л еамв тебе ввд1о вданпутг и то пре полавва могт. у оваи поеледнБ1и ратг у еоби вратаровои. Али онда ми се учинило, да си нека страшлБивица, и не 6 б 1 се по ондашнЂмт. твомт> изгледу падао, да си се кадра на тако гоначко дело одважити! Ево ти а еада предг овомђ отличном^ Господомг авно захвалгоемт.; ерт> да тебе н1е 6б1ло , единацЂ 6б1 мои одавна већЂ у црнои землБи трунуо, а оваи веселБП! дзнђ мога повратка 6б1о 6б1 данЂ наивеће туге и жалости ва мого породицу. Ишти одђ мене награду, какву ти драго, н ћу ти е свеердно дати. Та вере ми мое, ето л ти се заклин ^иЂ предЂ Господомђ овомђ , да ћу ти поло-