Школски лист

68Г>

вииу мокхђ добара, и еданЋ одђ моа два аамка, кои тј.1 изберешг, драговолвно уступити. „В б 1 сте млого казали светлвш кнеже — тихо и благообразно одговори Милана — и ова избрана Гоеиода добро еу чула и разабрала обећан® ваше. Али д незахтевамЂ одђ васв никакве иаграде, нитт. тражимг милости какве, него само оно што е право. Вратите мени и моме родителш оно што сте одђ нзсђ силомђ одузели." „Кано? шта? шта тм рече? Зарг еамћ а васЂ норобхо, поплнчкао, вама неправду какву нанео? Ко еи тм? ко е твои отацЂ? као громомЂ пораженЂ и занешенЂ, занвгга СтрашимирЂ. самБ Милана единица кнеза Браниелава, одђ кога сте вб1 ева добра отели, и кои садЂ, кадЂ се вб1 у кругу породице ваше веселите, у подземнои тавници овога замка уздише за сладком к слободомЂ, за кош е свакЈи човекЂ рођенЂ, и кош треба да свакхи поштенЂ човекЂ ужива. Пустите отца могђ изђ тавнице, и новратите му сва добра, кон сте одђ нФга отели, а себи насилно присвоили!" На ове речи, кое е Мзлана смело и слободно изговорила СтрашимирЂ се тргне, корачи назадЂ, па опетЂ застане на средЂ дворане као окаменЂнЂ. Онђ бБШше мало часЂ силно тропутЂ племенитБХМЂ деломЂ МиланинБ1МЂ и уважаваше нћну велику услугу , али давнашвн мрзостБ нФгова према кнезу Браниславу ше се еднБ1МЂ махомЂ оборити и изкоренити могла. У" нбговомђ срдцу подиже се садЂ страховита борба противнб1хђ осећанл. Онђ пребледи, обазре се дивлбимђ погледомЂ свудЂ околе себе, и шврииећи крозЂ зубе !!ромумла: „Радо бш 10и 6 бш поклонјо еданг одђ мон два замка, само да н1е кћи тога човека!" Сви притомни зачуде се овои брзои промени Стра-