Школски лист

731

углдрка Смилана. Нби двое први поздраве у иле целога народа свогт. лгобимогг кнеза. Еиезг и Мзлана еиђу се е' коч1л и захвале нанпре Марку и Смилнни иа онда целомт. народу ка лгобавномг дочеку. Предг велики врати дворца дочекаго кнеза и Милану два реда у бело руво обученмхг девоичвца, ков цвећемЂ посипаху путЂ коимђ мили овп гости гред1нху. Лгобица кћи Маркова у бело руво обучена и полбскииђ цвећемг накићена приступи кт. Милани, и поднесе 10и на еребрнои калаи.пи клгочеве Браниславачке са речма: „Прими чеетита кћера иашегт. светлогг Енеза изђ моихт. руку ове клгочеве и предаи ихт. евоме родителго!" Милана се загрли и полгоби са сво 1 омђ верномт. другаркцомЂ на очигледт, свш притомнБЈХЂ и преда клгочевз отцу. Браниславт. узевши клгочеве у руке еети се оне етраховкте ноћи, кадг е на томг естомт. месту у оковима везанЂ на проетимт. талвигама лежао, и кздђ е Милана с' разплетешшг влаеима око талвига облетала; и усноредавгаи ондашнЂ свов бедно стан^ еа овб 1 мђ победоноснБшт. повраткомЂ, немогаше себе уздржата да изт. свегт. срдца не вагпе: „Боже блапи ! ТБ1 сн еве опо ио твојси светои волви а нанашедобро уред10. Тб! си тугу нашу у радоетв претвор1о. Благословеео и хвал1зно буди твое име на веки!" Заткмт. ее окрене Страшамиру, и оеталох"! гоеподи што га, кое дспратила, кое ту дочекала баху, и рекне шгб: „Браћо моа! пре него што ступимг у домђ моихг праотаца желимЂ да сви скупа отидемо у евеТБ1И хразгв, кога нобожни предцБ1 мои у елаву евемогућега Бига, и у чаетв ев. 'Бурђа евеца нашегт. племена подигоше." Сви му за право даду, и упуте се за нбимт. у двореку црквицу, где се Браниславт. и Милана Богу номоле, благодаре што ихт. е сподобјо велаке свое милоети и са свима притомвима целиваго