Школски лист

Ш

тако ученг мужЂ, као што е 1оаннг, никада неће скло» нити на ово дзло. {оаннт. е међутимг горко тужећи ематрао еебе у ономђ ставш, у коме бмдше негда нрвозданБ1и Адзмђ , кадЂ га е Богђ збогт. непоелушноети ивг ран изгнао. Но чимђ е одг браће чуо за казнћ, кого му е етарацт. у знакг понравленн и кааеа одред1о, одма се развееели, узме метлу и лонату у руке и драговолвно вапочне мести около ћел1н', Кадт. етарацг оиази, да ее 1оаннЂ готовђ понкзити и извјшитл еЈзгову етрогу казнЂ , загрли га и нолгоби у чело и у руку, па му рекне; „0 свше понизноети Христове, тм си мене падвис10. Заиста самв н велвкогт> подвижника евете покорноети у теби воспмтао. " Јоанн-в ее зарумени одђ етида чугоћи ову хвалу, и сг аадогаћу вратисе у старчезу ћел1го. Мракг тав«е ноћи епуста се на землго. Спини мееец-Б 1!он вн ее, и звезде оспу кебо. Дубока ташина свуда владаше. Нигде живе душе ниса могао чути. Само е старацт. наетаввикг 1оановг буданЂ бмо, Нредг распетшп. Хвистовбјмђ мол!о се онђ Богу, и чин!о коленопреклонна метав1и чсломђ о землго ударагоћа и црну землго целивагоћи. Одђ дугогт. кланлна напоследку оелаби и тако проетртЂ на землви заепи. У сну томђ види онђ чудно полвленФ. С' висиие небесне ави се нредЂ ибимђ пречиста ДФва Мар1а е' младенцемЂ ХристомЂ на рукама. Небеена светлоетв окружаваше БогаматерБ, кон старцу овако нроговори, „ Зашто ТБ1 гонишђ Јоанна? НФгови молитвени звуци, разливаху се у послушна ердца као гласЂ неба ва землви, и исцеЛБиваху туге и нде лгодске. Зашто тм етарче загатн онаи обилнБш изворЂ, кои 6 б 1 еа†еветЂ цблителномЂ водомђ наио1о'» ЗарЂ е зато дао Госнодв Богђ благодатБ живота своимђ створенввма, да безплоднБШЂ искушаван &мЂ себе казне и уб1аго? Богђ, кои е дао при-