Школски лист

757

Воиници су лнјто гокили, и кинћили светителн, али гоненЂ т« чинило га е 10штг трпелБивтм 0 него што е дотле амо Два Д1акона пратила еу свога Епи° свопа ва овомђ мученвчкомЂ путу. ХриетГнми %кнз"ваху овомђ аностолсро^ћ мужу велико т»Ч' «н1 у свима местима, кудг е пролаз1о. У Смирни сапнне се онђ са тамошнвимЂ епи <копомг Поликарпомт., <•' киимђ се нагда заедно уч1о у 1оанаа Богоелова. Свима христ1НнсквмЂ обштинама 5 кое су н ^му ва су< рпг свое посланике шилале, одговарао е у поеланицима,у коима имђ захвалБиваше на лшбави , и пооштр&ваше на братинску ин >6? вб, и на постолнетво у светои &зри. Дознавши да су христини у граду Риму нЂму особито наклон^ни, пише и нБима, молећи ихг у • во1ои ноеланици, да се ва н$га нимало незаузв^аго м >дђ влвстш; ерЂ онђ иекрено жели венацг муче 1н. Свош посланицу к' Рвмианима еавршјо е ев. Игна«ш с' оВБШЂ речма : „Ако л еамо Христа вашао будемг: то се не5слмг н» огнн , ни врста ни зверова , ни р »8дробленн кост1ш, ни раворенн тела, нити икакве муке. ЛгобавБ е моа сразапета са Христомг; огавв у мени непотребуе воде; Христосг у мени говори: Оди к' отцу! Н самБ Бош1е пшенично зрно , и треба да зубима зверова самлевенг будемг, да чистбш хлебг Христовг посчапеиг". Кадг се светБШ оваи мужг ноеле дугога путована извезе на брегг Италјисии, расиростре се глаег о н^говомђ доласку међу христГанима, кои ншваху у землБи тои. Она му похите на сусретЂ ег радошћу и сг тугомЂ. С' радошћу што добише првлику сђ НБИме ее састатк и н^гову мудру науку чути; а с' тугомЂ шго ее така†елавнБП! пастирЂ стада Христовогг на смртБ води. Млоги су хриетнни договарали се да моле азичнике за животђ Игнат1евг, Али ев. Епискоиђ нриклиннше ихг да ее тога посла оета-