Школски лист

11

Али е бадава онђ мотрио; лгоди пролазаше за своивгб посломђ, на нФга се слабо и обзирао когодг. Ко у данашнЂ доба што испросити жели, о — томе непомаже више никаква смерноств, треба му знати добро отворити уста. Право просинче болЂ разумева свои посао; оно не друкче, но башЂ савршено вападне на мимопролазеМи светЂ, и дотле се свошмђ калнвимђ одртинама око нЂга вера, догодђ му човекЂ не баци штагодЂ, да бм га се што пре ослободио само. Просинче што само плакати уме, о — то може ласно и умрети одђ глади. И умрЂО 6 б 1 6 б 10 10 шђ прва два дана, да небеше едне добре старице, коа на ономђ углго воће продаваше, где е нашЂ Милое етано. Стара е дуго гледала шта тражи ово дете тако дуго на роглго, оно звиста шта украсти мисли. Но видећи да се ово све до мркле ноћи и некрену сђ места, разжали се у срцу, взбере и пружи му неколико абучица : „ево ти малћш, али да си одма ишао кући." Милое беше весма послушно дете, те чувши да му кући валн одлазити, упути се едномЂ улицомЂ. Ово беше већЂ друга но%б, а ноћу знате да су по свима кућама и свакомЂ већемЂ месту врата затворена. НашемЂ маломЂ сирочету бризнуше сузе на очи кедЂ помисли, да онђ нема сво« куће, нема добре маике, да на нЂга нигде нечекам ни сђ комадомЂ хлеба ни сђ мекомЂ постелвицомЂ. ЗатимЂ се повуче подђ капиго едногЂ великогЂ дома, спусти се доле и плакаше. На исплакане очи наведе му се напоследку и санЂ, у санку обгрли узанћ стоећи каменБ, ш ово беше тако добро, ерЂ браннше нФгово слабо тело проти†ладногЂ ноћногЂ ветра 8 па му често говораше: „сладка маико!" Ноћу са често будио, и чувши страховито укан$