Школски лист

9

него здравл®, и докђ се у бодеств несвале, све имђ е прече одђ овогђ ; а кадт. су се сломили, онда уздишу: „нема блага надт. здравл -ђмЂ; незна здрави колико е богатт." онда уму то благо поштовати и ценити , кадг су га изгубили; а докђ су га имали, ниеу хтели на она зла, што су то благо сатрти кадра , ни да помисле. За сачуван^ тога наивећегг блага, има нека особита правила, по коима се сваки владати има, когодђ се здравлго и дугомг веку радуе, и ко нежели, да га болести еду, и смртв пре времена у гробт. однесе, Та правила нису текЂ одђ волФ смишл^на и начинФна, ни само одг обичаа узета , него су изт. скупогђ искуства црплЂна, те зато и разумомг прописана, и самомг природомт, наложена, да ш пазимо. Та правила нуждно е свакомг знати, когодг е радг да зна, одђ чега здравлЂ зависи, одђ чега болеств долази, и шта е све кадро здравлб порушити, а шта болеств одбити. БезЂ тога знанл часомЂ е прилика здравлЂ порушити, или му велику штету начинити и животђ скратити, Има лшди што мисле да су та правила излишна. Има лгоди одђ нарави нчи и тврђе, што та правила доникле и преступати смеду, а неосете одма бангБ много зла отудЂ; алЂ нека се добро пазе; гажен^ и други закона непрође безг каштиге, а природна никадЂ. НеуреданЂ животђ никздђ дуго нетрае. Има примера да се по неки лгоди и на очевидно шкодлБиве ствари навикну; алЂ те имђ никадЂ пробитачне бити мемогу, нити ће 1и друго терати и безЂ каштиге проћи. Ако се по неки доникле и добро узнаоди, и никоегЂ зла отудЂ неосети, опетЂ неможе рећи , да се неби јошђ и много бол$ наодио , много снажнш био, и много дуже живио, да се закона природе дршао.