Школски лист

и Болбш Света. Некш човекг даив!о е еа женомЂ и е' двое деце, на вдномЂ пустомг острову у средЂ великога мора. Онђ е са СВ010МЂ породмцомт. нре неколико годена, кадг еу му деца јонгб врло мала бмла, моремЂ нловио, па имг се лађа бливу овога острова распадне, а они се спасу, и сви четворо срећно на острово изиђу. Ту су они у едпои усамлФнои горскои пећиви становали; аелФмЂ и коренбмЂ се ранили, и бкстру водицу изђ извора нили, Деца се нису могла сетити, где су пре живила, и како су овамо дошла. Они нису знали ни за какву другу землш осимт> овогг острова, ни за друга ела, као што е воће , млеко, лебацг, него су само знали за она ела и оно пиће, што су га на евоме оетрову имали. бднога дана дођу однекуда на маломе чамцу четири Арапина, и извезу се еа ово острово, а чамацЂ привежу за едно дрво у краи мора. Отацт. и мати обрадум ее овБ1ма лшдма, знагоћи да ће се скоро навршити сва страданн нвихова, и да ће се они на овоме чамцу моћи срећно избавити изђ овогт. пустогг острова и превести у другу болго и лепшу землго. Али чамацг оБшше врло маленг, и они се немогаху сви четворо у нФга сместити, Зато науми отацЂ наипре самЂ прећи у ту другу землго. Мати и деца стану плакати, кад-в онт. у чамацт. седе, и кадЂ се црни арапи за весла латише, па чамацЂ одђ одђ брега отискоше. Али имђ отацг рекне: „Неплачите, тамо на онои страни, куда а нолазимђ , млого е болФ живити него ту на томђ острову; стрпите се само мало, па ћете и вбј скоро замномђ доћи. Арапи пренесу отца преко мора на другу страну,