Школски лист

38

те у наивећу беду низринути, свакоакимг мукама умучити, и наипосле и животђ ти одузети." Светителћ одговори: „Све те иретнФ нису кадре мене поплашити. НебоимЂ се да ћу иманЂ изгубити , ерг осимг ове халвинице на мени, и осимт. неколико кнвига ништа друго немамг. Не боимг се прогнанЈн ерт. е ова земла Бож1н, а небо е мое право отачаство, то ми неможете одузети. Муке ме ваше немогу дуго мучити, ерЂ е мое тФло слабо, и на прввш ударацг мораће смрти подлећи. Желите л' ме убити? а ВБ1 чините то што пре. Л се смрти небоимг, ер1» самв подпуно увФренг да ћеме она саединити с' Богомђ моимђ ." МодестЋ се зачуди овомђ одговору и рекне: "1 ошђ се доеадЂ нитко н1е усудио тако слободно самномЂ говорити." А Васил1е му одговори: „То валБда отуда долази, што тб1 ј.оштђ нигда ниси имао прилику с' Епископомђ говорити , ерг у оваковом -б случаго свакш православнБШ Епископђ говори тако исто, као што н садг тебиговоримг. У свему другоме мб1 смо скромни и према свакоме понизни, али гдФ се тиче Божш правду бранити: ту немамо мб 1 нвкаквога призр4н!н , и презиремо све друго, ватру, мачг, дивлЂ звФрове , и гвоздене ченгеле; — ни одђ какве се муке н неплашимЂ, и готовђ 6б1 6бм не еданпутЂ него вадЂ бм могуће 6бгло, и више пута за правду умрети." — Л ти до сутра даемЂ времена, да се о овои ствари промБ1СлишЂ, одпуштамћи архиепископа рекне напоследку МодеетЂ. — „А н ћу бБгти сутра онаи истбш , кои самБ и данасЂ," нрашташћи се одговори Василие. КадЂ царЂ разбере за ове одговоре Васил1еве, почне га и самБ уважавати , и оставв га нФко време на миру, али проклети ар^вци дотле нису имали мира ни покон, докђ нису опетЂ навели цара, те изда заповФстБ да се Васил1е Великш ноћу изђ преетолИОГЂ свогђ мФста подђ стражомЂ у заточете одне-