Школски лист

44

лхемЂ; нФга онг чеето у сну виђа, и одђ нЂга прима еавете и упутства у доброд-ћтелви, као што е ва живота на иви примао. ДобрБШ другг Ваеа .т†дошао е после тога у Кесарпо и држао е задушнице на гробу светопочившега наиболФгг и наиискрен1егг друга и ирјателн , и говорио красно надгробно слово у похвалу нЂгову. Наша света православна црква назива овогт. Светителн трудолмбивомг свошмђ пчелидомг, и о нЉму овако пое: „ Тм си сабрао свш еветаца доброд^телби отче нашЂ Васил1е: Моисеову кротостБ; Илшну ревностБ; Петрову исповФдг; Јоаново богоелов1е : Тбг си отацг сирота а бранителв удовица; богатство сиромаха и ут $ха 6 олнб1хђ, подпора етарости и наука младости." У споменЂ гв. Васил1н, у народу нашемт. меси ее на нФговђ нравникт. погача, кон се зове: Василица, и у славу н^гову с^че се на млогимђ местима божићни колачЂ. В.

0 шанама и недостатцвма, у нашншг школаша, н конигб начнношг шогу учителБН ношоћн, да се те гаане уклоне. У коме годђ деланго има мана и недоетатака, ту не може делателБ покраи нанболЂ вол^ свое напредовати онако, као што жели, као што бм требало. Све лепе мисли, све племените намере, све красне желЂ мора често, збогг ове илђ оне, манФ илгвеће нре нреке да нануети, и у немарг забаци. Па што е више тб 1 хђ иренрека, то се манЂ напредовати може. — Али, ако е делателБ одважанг, срдцемт. и душомх за свои по»