Школски лист

33

га на поеледку, али он-б инакЂ све до свое смрти писаше кнћиге утврђугоћи преко нбихђ вбрне у чистомђ православ1го. Умрго в у 90 -ои години свога живота. На данЂ спомена н Ф говогђ , као, и еваком% прилквомЂ кадЂ се ко на прввш степент. свештенства узводи, пое ее у слзву овога Светителл тропарв: ПлстирсклА скид-клк богослок1а ткоегш риторшкг пов^ди тр^ки: аКО же бо гд^вини д^ изискдкшј( и довроту е ^ цмша придожишдсд тев^: но моли Хрктд Богд отче Григор'к сплстиса д^шлмг ндшуљ12. Светвш оваи мужг родио се год 329, а у в-ћчностб се преселио год. 391. носле Христа. С' узвишецости своихт. богословскихг мислш зове се онг Богословомт.. Б б 1 о е Патр1арх г & Цариградскш ва владе Валента и Теодот Беиикогг. Са жаром-в православ16мђ кипећега срдца уздржао е он г б каноне установлђне на другомг Вселенскомт. сабору, доказавши да се Макед0Н16 у заблуђенго налази, и у сл Ф дђ тога си1>вао е у елаву св. Духа, и Триипостасногг Божества дивне оне п-Веме кое се и данаст. на Духовскомт вечернго ное. Писао е ев. Григорје виснрено, точно м краснор15чиво о св. Трокци, о воплоћенш Христовомг и о с. Таинама. О дђ нФга е остало млого ученвгаг беееда', између коихђ су наизнатн!е две, написане нротиву М)л1ана одпадника, У стиховима оиисао е страдаше Хриетово. И ирмоеи „Христосг рлждлггсА сллките," ееу взливђ нЂгове побожне душе. ДругЂ Григорхе†св. ВаеилЈе умрт,о в млого пре одтј н$га. Оставши у животу св. Григорхе у надгробномђ слову, овако говори о евомт. преминувшемЂ другу: „Сада е он'т. на небу; тамо, као што л мислимг, нриноси онђ за насг жртве и моли се за народт., 0етавивши насг, н!е насв одг сасвимх оставио, А д Григор1е, полумртавг, полуодсеченвш, отргнутг одђ своега Друга, незнамг шта да чинимђ оставши безт,