Школски лист

77

и опомене учателЂве, ове духовне лекове уван?авати, и нћима поверенћ покланнта, кадЂ виде да се у ку^ и уч55телЂвои савети и ономене те не хране, и кадт. се на самомт. делу увере, да учителБ своад децу сасвимг у другомЂ духу воспитава? Учителв дакле валп да пре свега свош рођену децу добро воспитава, и да одг нбихђ строго захтева да све оно чине, што се по начелима христаннске педагогив одђ све деце иште. Сво1 и деци несие уччтелБ ни наиианђ погрешке крозЂ прсте гледатв; нбихђ несме одликовати, нити допустити, да надЂ другомЂ децомЂ владаго , и да ову с' непристоиностама своима заедам. Ово е у толико нуждние, у колико е познато, да школска деца изђ почитанин према учителго, нЂговои дец ч доброволБно угађаго, а то већЂ по ееби повода дае, да се учителБска деца погорде и постану шгунаега, оеобито ако виде, да ихђ и отацЂ одђ оетале деце одликуе, и да нБима допушта чинити оно што е другои деци забранЂно УчителБ жива у народу и сђ народомЂ, па то треба да ее и на сполнган ости нЂговои, на нЂговомђ покућетву и оделу ппказуе. Онђ треба да народу служи као образацЂ чиетоте и уредчоети, али несме се поневидити и угледати на богате лгоде ни у оделу ни у покућетву. Кои учителБ непази на ово, па се отда раскошности и суетнои моди, таи одма с' тбшђ постае незадоволанЂ и неерећанЂ. Ода тужба: „Не могу да изилазимЂ на краи сђ маломЂ платомЂ," често се чуе одђ учителн, и праведна е ерЂ су понаивише слабо наплаћени; али е уедно и оно света иетина што е мудрБш ФранклинЂ казао: „ РаскошностБ и лудорид есу понаитежа пс.рцин." Што се лгоди већма отдаго чувственБшг насладама, што се већма среднп клаеа па к сама сиротинн за модомђ занела; еве то већма валн да ее учителБ