Школски лист

100

46. Ако покасно дођешг у иркву, а тбј иди полагано, да друге, кои се ВоТгу моле, не 6б1 узнемирио. Ако се тада чита св. ЕвангеЛе *) а тб1 оетани кодг врата, прекрсти се и пажлвиво елушаи што се чита, па текЂ пошто се Евангел1е одчита иди полагано на свое место. 47. Безг велике нужде неизалази изђ цркве пре него што се служба сврши. Предт. излазкомт. пркми анаФору и где нема обичан да се целуе крстт> кога држи у руци анаФору раздавагоћ1и свештеник^ , тамо теби као духовномт. воспитанику взћма негЂ икоме другомЂ пристои да целивашт. икону Христа Спасителн или матере бож1е у мислима предавагоћи себи у нБихову заштиту. 48. Изилазећи изг храма божЈегг сећаб се онога, што се тамо читало и понло. Особито застани мислима на читанго изђ апостола и евангелЈн, и изнађи, какавт. ти урокг даде црква изђ апостолске и евангелске науке. Идући изг цркве захвали Богу и на милости што те е удостоио те си светои служби нЂговои присутствовао. 49. Кадг си у цркви не звераи коекуда не гледаи по лгодма, не мисли о коечему, него се еднако занимаи с' молитвомт. обраћагоћи погледЂ на свете иконе, и пазећи на све оно што се чита, пое и ради у цркви. Одт. смен, разговора и другихг непристоиност1и особито си се дужанЂ чувати. 50. Буди у храму божЈемЂ особито пажлБив -Б на то како се свакш поединБш богослужебнБш чинђ одправлл, да тако изучишЂ практично редг и уставг, и да се за рана припремишЂ за твого високу — ако тс Богђ удостои, — службу.

*) исто тако о великомЂ входу, о освећени частрних!. дарова, о нвленјм частнБ1ХЂ дарова, и кадг ее чита символђ вере и отче нашЂ. В,