Школски лист

139

а и како небБТ, кадг Фраила Сидовин сваквхг 14 дана вову халввву правити дае. СтгрБЈИ господарг 1ова лезкао е све едкако у кревету, и сваки давг му в све горе и горе 6б 1.« о . бдавпутг га е старми в4гов% поввавикг др. Миисшеви^т, кси га е пре некоиико годива одговарао да Бћерв у Бечв гешилФ, гохсдво и видио у кагвошг се овг овасвокг стапо Еалаеи. Господинт. оваи полазећи одг болествива кући сврне у в4говг ДЈћан-в, и Фраили Сидовхи, кон се у таи пар^ башг с' младкћвма о прочвтаномг ромаву р^зговарвла, с' озбилБНБжг гласомг проговори: «Несрећна кћери! Твои е отацг на самрти; тб! си га убила!" Ове речи продру као мачБ крозг срце (ве размажене девоике, оне 10и очи отворе, и смртву рану зададу н^нои суети, раскошности и лажкомг воспвтавЕН)! Али в сздђ већт. све касно бкио! На по сата доцние почне издисати господарг 1ова. Н^гова кћи с' разплетеномг косомђ клечала е кодђ ностел^ молећи отца за опроштенФ, и лшбећи му десницу поливала к» е с' сузама горкога каннн. Умирући дуго е жмурећи ћутао. Напоследку отвори очи, погледа клечећу кћерв, и спусти свого малаксалу руку на н4ну главу па рекне: „ Богт. нека ти опрости. Да си срећна и благословена кћери моа!" И душа н^гова одлети на небо. Садг сви знате зашто в дућант. Бакалинов-в затворент., и зашто се са†еспапт. н^говг путемЂ нвве дражбе разпродао, али ете уедно могли чути шта е рђаво воспитание, и до шта оно довести може. Оза е приповедка истинита, и на жалостБ у животу обичномг често се у различитомт. виду пон»влн. посрбио Срболшб -Б.