Школски лист

138

еподарЂ у куЗш, и држао е свои дућанг и трговину свагда у таковомтћ ставш, да су в!>му бмвали други дужни, а онт> никоме. Садт. е већт. напредт, увидио, да му рачунг неће добро испасти. Ал' бадава е онђ говорио то сво10и кћери. Воспитана Фраила незна што ее неможе; него виче еднако као помамна: „Мени мора бвтти ; мени мора бв1ти ; кадЂ имате кћерв морате се за нн> старати; немогу п 6 б 1 ТИ последнн у вароши! Вб 1 сте папа одт, старога шлога ; ВБ1 незнате како сада светт> стои; садг су друга времена; ко ше ноблг и на велико, таи болЂ да н1е ни живт>." Та10 прође една пуна годкна; дванаестБ месецш пЈНБ1хг ( вађе, дома^ега раздорр, и родите;1БСКога еда прохувше, и напсследку старии господврг 1ова, као побе|егБШ Јовакг нриклови главу, и крозг плачБ нроговори: „Кадг ме кеслушашг кћери, а ТБ1 ради како знашг; врдиће лшди ва што ће таи вели^аи нобвлитетт. изк^и!" — Са овбшђ речма у^ути и зажмури господ^рг 1ова, али му уедно и срдце одг туге препукне; беду својо ние онђ могао дуже гледати, ерг се ваокојро разболи, одг болести, одг кое се више ни придигао ние. Докие е Господарг 1ова болавг у кревету лежао, дотле се у дукаву млого коешта громеЈило. Фраила Сидонил дала е тезге и полице на вово премазати, стаклеве излоге, пуне сваконкихг посластвце, ставила е на обадва прозгра; на врата изметнулаенове табле, на коима су бмла измоловава деца што каФу туку, смотке пуше, и дуванг мере. У вече горео е у дућану гасг, едавг квлФа послужввго е муштерие , а фраила Седобин седила е ва узвкшеновг месту 1 окраи прозора , и ние се у продавав^ мешала, него е читала какавг Француски романг у немачкомг преводу, пушила смотке или се с' младићима разговарала. Ме1»утимг е дућанска каса све нраздниа бБ1вала,